Neizvesnost je zatvor mogućnosti, odavno je zaključila. Ali, nije uvek sagovornik onaj koji krije, često sami zatvorimo srce za intuiciju, a reči interpretiramo kako našem egu prija.
Sedeli su sami – u punom kafiću. Bila je spremna da ovaj put zaista čuje. Svoj osećaj i ono što je bio spreman da kaže.
Photo by @freetimephoto1
Uvek privlačimo u život upravo onakve ljude kakvi su nam potrebni. To je nesvestan poziv, jer nesvesno je gospodar naše realnosti. Davno, u njemu su se oformila uverenja nastala iz iskustva. Svaki sistem teži samoočuvanju, pa tako i sistem uverenja. Zato živimo život potvrđujući istinitost svojih uverenja. I koliko god je dobra vest da smo kreatori svoje sudbine, toliko je poražavajuća istina da su nam nesvesna uverenja često u neskladu sa istinskim potrebama.
Ako naša uverenja govore da nismo dovoljno dobri, da ne zaslužujemo ljubav, da će naš izbor uvek biti pogrešan, da će bez obzira na ulaganje ishod biti isti – upravo tako će i biti. Tražićemo one koji nas tretiraju nedovoljno dobro, jer bolje ne zaslužujemo. Biraćemo one za čiju ljubav moramo da se borimo , a ipak izađemo kao gubitnici. Završavaćemo veze koje potencijalom prete da opstanu, verujući da nas ne ispunjavaju. Tražićemo emotivno nedostupne partnere, kako odnos ne bi imao priliku da napreduje u nešto čime bismo bili zadovoljni.
Photo by @freetimephoto1
I koliko god trčali, stići ćemo kući – od sebe se ne može pobeći. Jedino što bismo mogli da uradimo jeste da izmenimo svoj dom.
Od ogorčenosti zbog ulaganja u pogrešan projekat, teže je samo prihvatiti da je do nas. Sada svoje nezadovoljstvo nećemo više moći da adresiramo na sudbinu, roditelje, Boga, partnera. U ovom poduhvatu je sva odgovornost za ishod isključivo naša.
Kada postanemo svesni svog zatvora, biće nam lakše da razumemo tuđa ograničenja. Preko puta sebe nećemo više videti samo manipulatore, egocentrike, slabiće, narcise. Videćemo ljude. Koji se od nas razlikuju po iskustvu i mehanizmima koje su razvili kako bi zaštitili svoja uverenja. Ali, nećemo ih više gledati ni kao partnere. Prihvatićemo šta nisu u stanju da nam pruže. I proceniti da li je to ono što je nama ipak preko potrebno. Ne nama starima, nego onima koji želimo da postanemo.
I upravo tada, dok je sklapala pazl njihovih nemogućnosti i skidala ukrase sa zajedničke budućnosti, volela ga je.
Tada, kada su se, uprkos visokim preprekama, raskošnim maskama, naprednim mehanizmima, okoštalim blokadama, potrudili da budu – Istina.
Negde rečju, negde neizrečenim.
Te noći je napokon zaspala pre ponoći.
Na prozoru njene tamnice ujutru se stidljivo pomolilo sunce.
Photo by @freetimephoto1